Опет смрт Смаилаге Ченгића 0001    Подиже се Петровићу Перо 0002    Од Цетиња, врела студенога, 0003    Од лијепа славна монастира; 0004    Здраво пређе ломну Гору Црну, 0005    И Пипере и Бјелопавлице, 0006    Здраво Перо у Пипере дође, 0007    До Морачког славног монастира, 0008    А кад Перо манастиру дође, 0009    Одма ситну књигу начинио, 0010    Па је спреми у село Дромњаке, 0011    До Тушине, до бијеле куле, 0012    Б’јеле куле Церовић’ Новице: 0013    „О Новица, српска поглавицо, 0014    Да си брже мене манастиру, 0015    Манастиру у Морачу Доњу, 0016    Да видимо, наша поглавицо, 0017    На чему смо, ја каконо ли смо — 0018    Јесу тебе Турци додијали, 0019    Јер су твога баба погубили, 0020    Твога баба попа Церовића?” 0021    Кад Новици ситна књига дође 0022    А кад виђе што му ситна пише, 0023    Он од земље на ноге скочио, 0024    Па је ситну књигу проучио, 0025    Па је Мушу ријеч бесједио: 0026    „О мој брате, Церовићу Мушо, 0027    Ти отиди тору и обору, 0028    Те излучи дванаест овнова, 0029    До идемо у Морачу Доњу, 0030    До бијела славна манастира — 0031    Дошао је Петровићу Перо 0032    Од лијепе ломне Горе Црне 0033    И нама је поздрав учинио 0034    Да сиђемо њему манастиру!” 0035    Мушо зачу, на ноге скочио, 0036    У то упут брата послушао, 0037    Па Стевану брату бесједио: 0038    „О Стеване, брате од матере, 0039    Ти отиди у топле подруме, 0040    Новичина опреми дората, 0041    Новици је књига долазила 0042    Од нашега мила господара, 0043    Са Цетиња Петровића Пера!” 0044    Док му Мушо излучи овнове, 0045    Дотле Стеван опреми дората; 0046    Докле Стеван опреми дората, 0047    Новица се на кули опреми, 0048    Па он сиђе низ бојали кулу, 0049    Па посједе широка дората, 0050    Па ето га право уз Тушину 0051    И ето га право у Морачу. 0052    А кад славном манастиру доиђе, 0053    Он осједе од коња дорина, 0054    Па је Перу цјеливао руке. 0055    А Перо га руком пригрлио: 0056    „Добро дође, наша поглавицо! 0057    Како су ти дромњачки кнезови, 0058    Како ти је тамо међу Турцим’, 0059    Је ли вама ага долазио, 0060    Је л’ вам тежак данак наметнуо, 0061    Како ли сте с њиме у варању?” 0062    Ал’ бесједи Церовић Новица: 0063    „Господару, Петровићу Перо, 0064    Ми смо јадно и жалосно с њиме — 0065    Кад нам Турчин у Дробњаке дође, 0066    Све намеће намет на вилает. 0067    И те бисмо јаде опростили, 0068    Не можемо јаде опростити — 0069    Кад му гази Рустан беже дође, 0070    Све нам цуре на срамоту љуби; 0071    Јал’ ђе знаде лијепу влаињу, 0072    И то Турчин на срамоту љуби, 0073    Веће јадни живјет’ не моремо. 0074    Него, перо, мили господаре, 0075    Ал’ ти моју божју вјеру дајем — 0076    Јал’ ћу своју изгубити главу 0077    Јал’ погубит’ Ченгић Смаилагу, 0078    И моје ћу јаде покајати 0079    Што је баба погубио мога, 0080    Баба мога, попа Церовића!” 0081    А вели му Петровићу Перо: 0082    „А Новица, наша поглавицо, 0083    Ти погуби Ченгић Смаилагу, 0084    Донеси му на Цетиње главу, 0085    А моју ти божју вјеру давам — 0086    Док устече куће Петровића, 0087    Ту ће бити кућа Церовића!” 0088    А кад зачу Церовић Новица, 0089    Одма момак на ноге скочио, 0090    Па посједе широка дората 0091    Па ето га право у Тушину; 0092    Упут поче рају одметати, 0093    Из Дробњака рају од Турака. 0094    И то вр’јеме задуго не било, 0095    Док полеће сив зелен соколе 0096    Од све Босне и Херцеговине, 0097    Сасред Гацка царски капичија, 0098    Капиџија Ченгић Смаилага, 0099    Сабљу паше, а брњаша јаше, 0100    А мркова у поводу воде; 0101    И покупи силновиту војску: 0102    Сто Ченгића и сто Челебића, 0103    Осталије стотину Турака, 0104    И од града градске буљунбаше, 0105    Од лијепа шеер Сарајева, 0106    И отоле ага седамнаест, 0107    А пред њима Пинић барјактару, 0108    Поред њи су двије слуге праве, 0109    С десне стране Тановићу Мујо, 0110    А с лијеве Крвавац Ферате. 0111    Отоле се Турчин подигнуо, 0112    Здраво пређе Равну и Голију, 0113    Па је Пиву земљу прегазио, 0114    Здраво Турчин на Језера дође, 0115    На Језерим’ око учинио. 0116    Како сио те отпочинуо, 0117    Одма спреми Тановића Муја, 0118    Опреми га у племе дробњачко, 0119    Да му дођу дробњачки кнезови. 0120    Ал’ му кнеза нема ниједнога, 0121    Но војводе Караџића Шуја. 0122    Па је Мују Шујо бесједио. 0123    „О Турчине, Тановићу Мујо, 0124    Јаши коња, ајде у Језера, 0125    Е ти нема кнеза ђавољега, 0126    Отишли су у село Тушину, 0127    На бијелу кулу Церовића, 0128    Вијећају на бијелој кули 0129    Како ће ти агу исћерати, 0130    Већ је Рустов зулум додијао; 0131    Страх је мене, а бојим се љуто, 0132    Е ће њему навући Брђане, 0133    Све ускоке како ватру живу; 0134    Стра је мене оће ударити 0135    И од њега јаде начинити!” 0136    А кад Мујо зачу лакрдију, 0137    Он наћера манита зеленка, 0138    Па кад аги у Језера дође, 0139    Онако је аги бесједио, 0140    А све аги по истини каже 0141    Што је њему Шујо казивао. 0142    А кад ага зачу лакрдију, 0143    Велики га јади здесише, 0144    Па од земље на ноге скочио, 0145    А на млађе скрлет учинио, 0146    Опремише бијесна брњаша. 0147    Кад посједе ата брнастаста, 0148    Отоле се подигнули Турци, 0149    На Млетичак око учинили. 0150    А то време задуго не било, 0151    А кнезови в’јећу учинили; 0152    Редом сједе, редом пију вино 0153    На бијелој Новичиној кули. 0154    Ал’ бесједи церовић Новица: 0155    „Је ли мајка родила јунака, 0156    А данас га срећа надесила 0157    У Тушину ђе пијемо вино, 0158    Да отиде на село Млетичак, 0159    Да безуми Ченгић Смаилагу 0160    Док окупим младе Морачане, 0161    Не бисмо ли аги ударили, 0162    Не бисмо ли њега погубили, 0163    Да гонимо бика великога, 0164    Који на нас сву Турћију свика, 0165    Многе нам је јаде учинио!” 0166    Сви кнезови ником поникоше, 0167    А у црну земљу погледаше, 0168    Ал’ не гледа Караџићу Шујо: 0169    „Ја ћу аги на Млетичак поћи, 0170    Ја ћу агу обезумит’ онђен, 0171    Но ти купи силовиту војску!” 0172    А то рече, а скочи на ноге, 0173    Ето њега аги на Млетичак; 0174    Како дође приступи му руци. 0175    А вели му Ченгић Смаилага: 0176    „Добро дође, Караџић-војвода, 0177    Кој’ одавна о невјери радиш!” 0178    А вели му Караџићу Шујо: 0179    „Мио ага, драги господаре, 0180    Ни о или, ни невјери радим, 0181    Већ ено ти твога невјерника, 0182    Невјерника Церовић’ Новице, 0183    Који тебе о невјери ради; 0184    Скупио је дробњачке кнезове, 0185    Све кнезове, храбре витезове, 0186    На Тушину, на бијелу кулу, 0187    О јаду се јесу забавили 0188    Како ће ти пешкеш донијети — 0189    Стид их бити од пешкеша неће, 0190    Како ће ти приступити руци! 0191    Већ те молим, а Богом те кумим, 0192    Немој слушат’ нашије душмана — 0193    Ако слушаш Маловића Ђока, 0194    Од нас неће остат’ ни ђевојка! 0195    Но дај мене азну и чебану 0196    И сву твоју силовиту војску, 0197    Оћу с војском Гори Црној поћи; 0198    Док ја сиђем низ Бјелопавлиће 0199    С војском Зету равну прегазити, 0200    Оћу сићи на Ријеку Црну, 0201    На старину Црнојевић’ Ива, 0202    А ондоле на врело Цетиње, 0203    До Цетинског славна манастира, 0204    Виђеће ме очи владичине! 0205    Но дај мене неколико друга 0206    Да ти стражу чувам од ускока, 0207    Ускоци су сви наши душмани!” 0208    А кад зачу Ченгић Смаилага: 0209    „Бе аферим, Караџићу Шујо!” 0210    Оде Шујо да му стражу чува, 0211    А све њему о невјери ради. 0212    А Новица књигу накитио, 0213    Па је спреми у Морачу Доњу, 0214    На кољено старцу калуђеру: 0215    „Води мене Доње Морачане!” 0216    А другу је ситну начинио, 0217    Па је спреми у Горњу Морачу, 0218    На кољено Мини Радовићу: 0219    „Води мене Горње Морачане!” 0220    Трећу упут ситну начинио, 0221    Па је селу у Љевишта спреми, 0222    У Љевишта селу ајдучкоме: 0223    „О ускоци, моја браћо драга, 0224    Зарад Бога и крста часнога 0225    И за хајтер нашег господара, 0226    Да сте мене у Тушину брзо!” 0227    Тако ђетић књиге растурио. 0228    Истом сио пити вино ладно, 0229    Док ето ти старца калуђера 0230    И за њиме силовита војска; 0231    Истом одја од коња ђогата, 0232    Док ето ти Мине Радовића 0233    На зекану како горској вили; 0234    Истом одја од свога зеленка, 0235    Док ето ти четерес ускока. 0236    Кад се слеже код бијеле куле, 0237    Па отоле војска полазила, 0238    На Млетичак аги ударила. 0239    Док ускочке пушке запуцале, 0240    Бјеше ведро, па се наоблачи, 0241    Из облака тиа киша на’ђе, 0242    Па ускочке пушке покиснуле, 0243    Па за оштро гвожђе прифатили, 0244    А у Турке јуриш учинили, 0245    Од њих јада доста начинише. 0246    Док допаде Алексићу Мирко, 0247    Па агину уграбио главу. 0248    И добро га застануо жива, 0249    Ал’ му вели Ченгић Смаилага: 0250    „А мој Мирко, мој по Богу синко, 0251    Устав’ сабљу у десницу руку 0252    Да ти цигле три ријечи кажем — 0253    Поздрав’ћеш ми Ђоку Маловића, 0254    Селам ће ми учинити Русту 0255    Нек’ се моје ђеце не оглуши, 0256    Мог Дервиша од петнаест љета, 0257    И Кадије од девет година 0258    И Беглера од љета четири!” 0259    Још му нешто ћаше бесједити, 0260    Но му Мирко посијече главу. 0261    Од них јада доста начинише, 0262    Седамдесет глава одсјекоше, 0263    Бираније ага и Турака. 0264    Фала Богу и светоме Луци, 0265    Изгибоше на Млетичку Турци!